KRENI PREMA MENI

PJESNIKOVA MOLBA

sve što znam
i vi ćete znati

u pjesmi istinu
i dušu ću vam dati

zato vas molim
nemojte mi lagati

SREĆA

svu sam svoju sreću
obojio tugom
tugu ostavljao sebi
sreću darivao drugom

STRAH U NOĆI

u gluho doba noći
udarcem tišine
naša se stvarnost
dijeli na dva dijela

SJEĆANJA

dobrodošla
kao dragi prijatelji

topla
kao jutarnje sunce na prozorima

sretna
kao dani djetinjstva

nestvarna
kao zlatne niti mašte

daleka
kao neprimjetno minula mladost

nezaobilazna
kao putovi sudbine

sjetna
kao prve jesenje kiše

u nama žive sjećanja
jedini raj
iz kojeg nas ne mogu istjerati

IMAM SAMO TEBE

ja nemam
uspomena
obitelji
prijatelja

nekoga da mi piše

ja nemam
ljubavi
budućnosti
želja

nikoga više

imam samo tebe
moja pjesmo

KAD JEDNOM KRENEM

kad jednom krenem
u prostor koji šuti
nemoj me zaustavljati
smrt je ulaz

kad čuješ riječi
koje ne želiš čuti
pokušaj me shvatiti
vrijeme je prozor

moja prošlost
vaša je budućnost
svitanje smo svemira
nad izvorom vremena

kad jednom krenem
u prostor koji šuti
nemoj me zaustavljati
smrt je ulaz

PJESMA NOĆNIH PTICA

jedne ću noći poletjeti
ostaviti tvoj smijeh jučerašnjici

jednog ću dana odletjeti
na nebeskim livadama pronaći dom

tamo među zvijezdama
ja ću budan sanjati

i samo ću se tebi ponekad
pjesmom noćnih ptica javiti

KIŠA

isprva polako
tiho
kao da netko kraj nas diše
jedna
pa još jedna
na grad se spuštaju
prve kapi kiše

zatim sve brže
jače
glasnije
silovito okomljuju se na nas
poniru s visina
liju
prijeteći huče
tutnje
buče
pljušte i bruje
i više se od njih
ništa ne čuje
dok uzburkanim nebom
kao divlji ratnici
u hordama tutnje
sivi teški oblaci

onda odjednom
odnekud iza oblaka
pojavljuje se sunce
pobjedničkim sjajem
prosipa se ulicama
kiša jenjava
pada sve slabije
tiše
jedna
pa još jedna kap
i nema je više

RAZGOVOR S OCEM

zmajskom bratu mons. Lovri Cindoriju

dugo smo te noći razgovarali
moj otac i ja

o Bogu i podsvijesti
o minuti mudrosti
o proroku i dolasku
o sinu čovječjem
o povijesti vremena
o rukama koje liječe
o kruhu i vinu
o suzi i osmijehu
o prijateljimao ženama i djeci
o časti i poštenju
o istini oko nas

u razgovoru dobih odgovor
na svako moje pitanje

pred jutro umoran usnuh
a on je otišao u svitanje

PRIJATELI

prijatelju Josipu Štimcu

Prijateli moji dragi,
leta idu, nismo mladi,
al’ vu srcu mladost spi
kak’ da nigdar prošla ni.
Vsa ta leta skup smo bili,
čašu mnogu mi smo spili,
popevali si mnogi krat,
za tugu nismo hteli znat:
popevke drage, popevke stare,
navek su nam reči znale
radost koja v srcu spi
dok smo skupa bili mi.

Zdaj su neki drugi cajti,
sreču nemreš više najti,
v mojem srcu tuga spi:
gde su sad prijateli?

SENJE

u sjećanje na prijatelja Želimira Drakulića

V toj meni dragoj drvenoj bajti
su prešli naši najlepši cajti.
Snočka sem opet tu hižu senjal,
ščera za denes odmah bi menjal.

Tu mati je zlate raspletala lasi
vu večeri tihe dok luč se ne zgasi.
Tu dobri je otec na tamburu sviral
i v detinje srce s popevkom nas diral.

Tu skupa smo žmahno z jedne jeli zdele
i nosili stare rubačice bele.
Na najža, po noči, poslušali miše,
i oca kak hrče, a mater kak diše.

V toj meni dragoj drvenoj bajti
su prešli naši najlepši cajti.
Snočka sem opet tu hižu senjal,
ščera za denes odmah bi menjal.

Tu prva polehko smo navčili slova
na pločici pisat, pak opet sponova.
Tu stare i dobre smo brojili vure,
tu prve prelepe smo senjali cure.

Tak hitro su prešla mnoga lepa leta,
mi smo se razišli na vse strane sveta.
Još samo nam bajta v istem mestu stoji:
kaj jutro donese, se pomalo boji.

V toj meni dragoj drvenoj bajti
su prešli naši najlepši cajti.
Snočka sem opet tu hižu senjal,
ščera za denes odmah bi menjal!

POPEVKA ZA KRAJ

mojoj majci Štefici

Još jednu popevku
bum za te napisal,
spod srca ju zvadil,
i suzu obrisal;
još jednu popevku,
a suzu za kraj,
naj plakat se, mama,
bum došel nazaj.

I vse bu opet
kak negdar je bilo,
ni nikam pobeglo,
samo se skrilo;
još jednu popevku,
a suzu za kraj,
naj žalosna biti,
bum došel nazaj.

I vse bu opet
kak negdar je bilo,
ni nikam pobeglo,
samo se skrilo;
još jednu popevku
ja htel sam ti dat,
a ti si, za navek,
prešla spat.